Zoo Vrt
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.
Zabavni park
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.
Svinjarska koliba
U dvorištu Lovačke kuće u Donjem Tovarniku napravljena je replika tradicionalne svinjarske kolibe kao podsećanje na nekadašnji način života stočara iz Donjeg-svinjskog Srema.
Pored svinjarske kolebe u kojoj turisti mogu da se ogreju kraj otvorenog ognjišta i učestvuju u spremanju svinjarskih specijaliteta, u dvorištu lovačke kuće u Donjem Tovarniku postoji i niz drugih zanimljivih sadržaja – u dogovoru sa turističkom organizacijom organizuju se interaktivni i edukativni sadržaji vezani za demonstraciju starih zanata i veština.
U prošlosti su domaćinstva koja su imala više svinja, a nedovoljno muških članova, uzimala svinjara, koji im je čuvao svinje. Svinjar se pogađao da čuva svinje od Đurđevdana do Mitrovdana i on je sve ovo vreme boravio u šumi sa svinjama. Za svinjara je u šumi podizana koliba u kojoj je on noćio i sklanjao se od nevremena.
Kolibe su građene od drveta, kolja i pruća, malterisane blatom i plevom. Bile su kružne osnove, pokrivene slamom ili trskom, a na krovnoj konstrukciji (o slemenu) na drvenoj kuki (kotlenjači) visio je kotao ili gvozdenjak za spremanje hrane. Koleba je imala samo jednu prostoriju sa otvorenim ognjištem i ona je svinjarima bila kuhinja, dnevna soba, spavaonica, ali i ostava za hranu za životinje (u hladnim zimskim mesecima kada hrane nije bilo dovoljno u šumi).
Čuvari stoke najčešće su se hranili „svinjarskom taranom“ (testeninom dinstanom na masti i luku dok ne omekša), kačamakom, paprikašem od pečurki, ribom (ribljom čorbom sa flekicama i ribljim paprikašem), specijalitetima od ulovljene divljači špikovane belim lukom i slaninom.
Manifestacija “Svinjarsko povečerje” se već tradicionalno održava krajem maja u Lovačkoj kući u Donjem Tovarniku. Cilj manifestacije je da se sačuva od zaborava način života sremskih svinjara. Kuva se „svinjarska tarana“, pevaju se pesme i pričaju priče o svinjarima, nadmeću se takmičari u demonstriranju veštine pucanja bičem, a udruženja žena prave „starinske kolače“ i izlažu svoje ručne radove.
Kolibe su građene od drveta, kolja i pruća, malterisane blatom i plevom. Bile su kružne osnove, pokrivene slamom ili trskom, a na krovnoj konstrukciji (o slemenu) na drvenoj kuki (kotlenjači) visio je kotao ili gvozdenjak za spremanje hrane. Koleba je imala samo jednu prostoriju sa otvorenim ognjištem i ona je svinjarima bila kuhinja, dnevna soba, spavaonica, ali i ostava za hranu za životinje (u hladnim zimskim mesecima kada hrane nije bilo dovoljno u šumi).
Čuvari stoke najčešće su se hranili „svinjarskom taranom“ (testeninom dinstanom na masti i luku dok ne omekša), kačamakom, paprikašem od pečurki, ribom (ribljom čorbom sa flekicama i ribljim paprikašem), specijalitetima od ulovljene divljači špikovane belim lukom i slaninom.
Manifestacija “Svinjarsko povečerje” se već tradicionalno održava krajem maja u Lovačkoj kući u Donjem Tovarniku. Cilj manifestacije je da se sačuva od zaborava način života sremskih svinjara. Kuva se „svinjarska tarana“, pevaju se pesme i pričaju priče o svinjarima, nadmeću se takmičari u demonstriranju veštine pucanja bičem, a udruženja žena prave „starinske kolače“ i izlažu svoje ručne radove.
